6. decembar 2016. godine u 19h

Galerija « Art 55 », Ćirila i Metodija 17a, Niš

 

Ovaj događaj je deo ovogodišnje internacionalne kampanje “16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama” koja se održava svake godine i traje od 25. novembra do 10. decembra. Ove godine kampanja ima poseban značaj jer se u isto vreme obeležava i 20 godine od Pekinške deklaracije i platforme za unapređivanje ženskih prava. I pored globalnog razvoja u svim sferama i danas u 21. veku nasilje nad ženama spada u jedno od 12 najkritičnijih oblasti. Diskriminacija polova, neravnopravnost, stereotipi i predrasude su samo neki od razloga koji dalje dovode do netoleranciije i nasilja nad ženama.

Događaj se sastoji iz dva dela. Prvi deo organizuje “Centar za devojke”. Žene kojima je ovo uža specijalnost govoriće, svaka iz svog ugla i svog domena specijalnosti, o mogućem unapređivanju ženskih prava.

1)     Doroti Packova (Makedonija) iz udruženja “One can” govoriće o  pravima samohranih majki

2)     Dragana Miljković (Republika Srpska), socijalna radnica koja radi u Sigurnoj kući

3)     Ivana Milovanović, radi u Osnovnom sudu u Nišu i govoriće o pravima žena u okviru zakona

4)     Slavica Stojanović, predstavnica « Peščanik » iz Kruševca

Drugi deo je posvećen diskriminaciji žena na poslu. Ona je predstavljena kroz kompozitorku Nađu Bulanže i  njena muzička dela.

Nađa Bulanže  je francuska kompozitorka XX veka. U svetu muzike je poznata po brojnim muzičkim delima. Ono što ovu kompozitorku izdvaja od drugih je da je ona prva koja se izborila da muzička dela potpiše svojim imenom, a ne muškim pseudonimom, kao što je u to doba bio slučaj. U ovom delu Irena Milovanović  i Srđan  Đorđević će vam predstaviti 6 kompozicija za sopran i klavir.

 

Moderator Nermin Vučelj
Utorak 10. maj u 18h
Filozofski fakultet-Niš, sala 434
Ćirila i Metodija 2, Niš
Ulaz slobodan

Zadovoljstvo nam je da ugostimo, ovde u Nišu, francuskog pisca, Aleksis Ženi, dobitnika Gonkurove nagrade za 2011. godinu i sa njim zajedno organizujemo književno veče na Filozofskom fakultetu, u okviru manifestacije “Molijerovi dani”.

Moderator diskusije će biti gospodin Nermin Vučelj uz asistenciju dva člana studentskog žirija za nagradu Gonkur (Vanja Cvetković et Milan Janjić)

Gospođa Kler Bortolusi će se obratiti prisutnima, u ime Francuskog instituta u Srbiji-Niš.

(Diskusija je na francuskom jeziku)

Aleksis Ženi je rođen 1963. i odrastao u Belley dans l’Ain, malom gradu od 11 000 stanovnika u kome su se njegovi roditelji naselili i predavali u gimnaziji Burže. Od dvanaeste godine piše pripovetke i interesuje se za naučnu fantastiku. Profesor je biologije i predaje prirodne nauke u privatnoj gimnaziji u Lionu. Redovno piše za stolom kafića u centru grada u Lionu. Njegov prvi roman Francusko umeće ratovanja objavila je edicija Galimar septembra 2011. godine. Ovo delo opisuje više od 50 godina francuske ratne istorije na preko 600 strana. Njegovih pet godina stvaralaštva su nagrađene ulaskom u najuži krug selekcije za dodelu nagrada Gonkur, Renodo, Femina i Mediči, od kojih dobija Gonkurovu nagradu 2011. godine. Aleksis Ženi se ujedno bavi crtanjem i vodi blog – Voyages pas très loin.

Diskusiju vodi Vladimir Ignjatović
Petak 15. april u 18h
Francuski institut u Srbiji-Niš
Obrenovićeva 20, Niš

Ulaz slobodan

Šantal Delsol, filozof i istoričarka političkih ideja, član Akademije moralnih i političkih nauka, držala je 2008. na Univerzitetu u Džordžtaunu u Americi predavanje o „blagosti demokratije”.  Po njoj ovaj fenomen, za koji će termin preuzeti od Aleksisa de Tokvila, zaslužuje produbljenu analizu s aspekta skorijih promena.

Suprotstavljajući blagost nasilju i evocirajući širenje jednakosti, Delsol uspeva da objasni kako novo društvo (nakon perioda revolucijâ) evoluira ka ekstremnom materijalizmu i ekstremnom individualizmu : „Već od XVII veka javlja se ideja po kojoj bi trgovina… mogla zameniti rat… Strasna verovanja i ideje, malo po malo, ustupaju mesto strasti za proizvodnjom i sticanjem bogatstva…”, ideje koje bi, svakako, mogle odvesti u fanatizam. Ili još : „Miroljubivost čoveka individualističkih vremena proizilazi iz njegovog beskrajnog poštovanja prema sopstvenoj biološkoj ličnosti”.
Bez hrišćanstva očigledno ne bi bilo blagosti, a ni same demokratije. Pa ipak,  ona iscrpljuje sopstveni duhovni kapital na kome se zasniva, kaže filozof : „…paradoks posledica : materijalizam i individualizam, protivureče religioznom verovanju koje je doprinelo njihovoj pojavi”.
Konačno, kasna modernost probija granicu. Rezultat je ekscesivan – viktimizacija : „ Posledica razvoja blagosti je prelaz iz doba heroizma u doba viktimizacije… Razvoj demokratije ponizio je heroja u ime jednakosti i u ime individualizma…”

Čini se da je sve ovo teško razumeti, međutim, pažljivim čitanjem može se doći do zaključka da je čak i pitanje koje Šantal Delsol postavlja na samom kraju sasvim opravdano : „Da li blagost demokratije zaista predstavlja napredak u humanizmu?”

U svakom slučaju, fenomen navodi na razmišljanje.
Na debatu takođe!

Pogledajte Blog Šantal Delsol >>>