LabCitoyen 2015 : iskustva

Program LabCitoyen svake godine okuplja mlade uzrasta 18 do 25 godina i priprema za njih niz konferencija, debata, okruglih stolova i radionica na temu ljudskih prava.

Ovogodišnje izdanje Labcitoyen-a je pripremljeno za organizaciju COP21 i ima za temu “Ljudska prava i izazovi životne sredine”.
Od 5. do 15. jula 2015. godine, je održano treće po redu izdanje Labcitoyen-a, i mladi iz celog sveta su se okupili u Parizu ; bilo ih je 81. Među njima dve predstavnice iz Srbije, koje su se prijavile na konkurs preko Francuskog instituta, sa željom da se pridružile ovom programu : Dragana Cetković i Tara Petrović.

Po povratku u Srbiju, zanimalo nas je kakvi su im utisci :

Zašto si naučila francuski jezik?

D. Imajući u vidu činjenicu da sam student francuskog jezika i književnosti, trenuci kada sam počinjala sa učenjem ovog jezika su zaista daleki. Zapravo, francuski jezik me je izabrao: u tom periodu, u osnovnoj školi, svi učenici trećeg odeljenja su morali da uče francuski. Nastavila sam učenje u filološkom odeljenju specijalizovanom za strane jezike da bih ga na kraju izabrala za profesiju. Zašto? Dovoljno je pomenuti da je francuski jezik jezik međunarodnih odnosa, predivne civilizacije, specifične optike i načina razmišljanja, nosilac svetskog književnog i istorijskog nasleđa.
T. Počela sam da učim francuski kada sam imala sedam godina, i francuski jezik i kultura obeležili su moje odrastanje. Međutim, ono što me je motivisalo da nastavim da usavršavam svoj francuski i na fakultetu je izuzetan značaj koji taj jezik ima u oblastima međunarodnih odnosa i diplomatije.

Zašto si se prijavila na konkurs LabCitoyen ?

D. Uključiti se kao odgovorni akter u različite sfere društva, međusobno povezane sfere kao što su pravo, zaštita životne sredine i održivi razvoj , znači vidljivo uticati na društvo. U kontekstu značajnih društveno-ekonomskih promena koji doprinose daljoj podeli društva, već godinama smo svedoci novog imperativa koji važi za sve pojedince : treba se ponašati odgovorno kako prema drugima, tako i prema društvu kao celini. Kako bih mogla konkretno aktuelizovati moju motivaciju i u praksi primeniti ove abstraktne ideje, što bi značilo osvestiti mlade iz lokalne zajednice i podstaći ih na akciju putem edukacije, želela sam unaprediti sopstvena znanja prateći iskustva i svedočenja učesnika i predavača tokom programa.
T. Program LabCitoyen mi je pružio priliku da na najbolji način primenim ne samo svoje znanje jezika, već i svo znanje koje sam stekla kao student pravnih nauka, najviše iz oblasti ljudskih prava, zbog čega sam se i prijavila.

Šta si naučila tokom programa? Šta ćeš zapamtiti iz ovog iskustva?

D. Na prvom mestu, radionice i diskusije predstavljaju ideje za dalja razmatranja, rad i istraživanja. Učenje i razmene iskustva tokom programa su bili bez prestanka, odvijali su se u dva smisla, formalni deo tokom radionica i neformalni deo u međuvremenu.
Momenti koji se izdvajaju i koje ću zapamtiti iz ovog iskustva su oni koje smo proveli u poseti šumi Fontenblo. Vodič nam je pokazao jedan jednostavan, ali ilustrativni primer: poređenje naše planete sa našim telom. Povećanje temperature našeg tela za dva stepena znači da smo bolesni; ovo važi i za našu planetu i mi smo svedoci ove pojave, svedoci globalnog zagrevanja, globalne bolesti planete. I mi, mladi lideri svojih zemalja, mi smo se ujedinili u toj borbi kako bismo dali svoj najbolji doprinos. Mi smo se ujedinili jakim prijateljskim vezama, prijateljstvom koje ne poznaje granice i naša mreža je obećanje sinergije u toj večitoj borbi.
Iskoristila bih priliku da se zahvalim Francuskom Institutu u Srbiji jer mi je omogućio ovu jedinstvenu priliku da provedem deset dana punih aktivnosti i razmena sa mladima iz 51 zemlje sveta, ali takođe i deset dana punih emocija i prijateljstva. Iskoristila bih ovu priliku da odam zahvalnost za mogućnost da budem ambasadorka u dva smisla: ambasadorka svoje zemlje u Francuskoj, ali i nosilac veza između Srbije i Francuske u Srbiji.
T. Ono što je meni ovaj program učinilo nezaboravnim, jeste veliki broj zemalja koje su poslale svoje predstavnike. Čak i da nismo imali privilegiju da učestvujemo u debatama sa uvaženim zvanicama, stručnjacima iz raznih oblasti, vezanih za problematiku globalnog zagrevanja, razmena mišljenja sa mladima iz raznih delova sveta predstavljala bi poučno i jedinstveno iskustvo. Za ilustraciju ove geografske raznolikosti, uzmimo samo moju grupu; bilo nas je poreklom sa pet kontinenata, a sve nas vežu studije prava.

Koja je tvoja najdraža uspomena?

D. Let iz Pariza za Beograd je bio let sećanja. Uspomene… Ima ih zaista mnogo, svaki dan je bio posebna nova priča. Ali najdraže (jer ne mogu izabrati samo jednu) su sledeće : rad u grupi, priprema i postavka na scenu našeg kratkog video klipa ; internacionalna večera kada su svi doneli tradicionalna jela (moram priznati da mi se baš dopada kuhinja Južne Koreje i Senegala) i kada su svi naučili novu reč Živeli pokušavajući da popiju gutljaj rakije ; zatim posete svuda u Parizu : Monmartr, Luvr, Muzej otkrića, Ajfelov toranj…., zagrljaji za ,,doviđenja i vidimo se uskoro’’ poslednjeg dana uz obećanje skorog susreta.
T. Iskreno govoreći, celokupno iskustvo bilo je toliko upečatljivo da mi je teško da izaberem samo jedan trenutak. Ako moram, to bi bila projekcija filma poslednjeg dana, kada smo imali priliku da vidimo konačan rezultat našeg rada. To je bilo jako dirljivo… Uopšteno gledano, zatvaranje programa je za mene predstavljalo izuzetan momenat, rekla bih vrhunac deset fantastičnih dana.

Da li si bila aktivna u domenu zaštite životne sredine pre tvog učešća na programu ? Da li je LabCitoyen 2015 promenio nešto ?

D. Da, bila sam deo različitih akcija i projekata, od kojih bih izdvojila sledeće : Greenpass sustainable learning experience, all different-all equal, projekat o zelenim pokretima, civilnom učešću I angažovanju zelenih partija na evropskom nivou. Obrađene teme : demokratija, poštovanje ljudskih prava i bitnost zajedničkih akcija u cilju promocije održivog razvoja i četiri vednosti zelene demokratije (solidarnost, pacifizam, životna sredina i demokratija) ; zatim program Mladi u akciji (Youth in action) We and nature, a never ending story, projekat čiji je cilj bio da okupi i edukuje mlade aktiviste, lidere u regionu, da ih uputi u teme kao što su zaštita životne sredine, održivi razvoj, korišćenje obnovljivih resursa, kako bi ih ohrabili da organizuju kampanje i realizuju projekte.
Razmene iskustava i svedočenja učesnika koji dolaze iz celog sveta tokom programa LabCitoyen omogućili su nam da sagledamo realnost koju ljudi svakodnevno žive na svim kontinentima i u skoro svakom regionu, što je zaista nesvakidašnje i veoma važno. Kvalitet programa, pluridisciplinarni pristup i transkulturalna dimenzija problematike su me motivisali da dam najbolje što mogu kako bih realizovala svoju inicijativu koja se sastoji od prenošenja znanja i veština u domenu zaštite životne sredine.
T. Tokom priprema za ovaj program, bila sam jako optimistična u iščekivanju odluka koje će biti donete tokom COP-a 21. Gledajući na život iz perspektive pravnika, slepo sam verovala u moć koju poseduje strogo i precizno zakonodavstvo. Ali sada, nakon učešća u programu LabCitoyen – kada sam tokom snimanja reportaže o pristupu vodi sagledala razlike između onoga što pravni propisi garantuju i onoga što čini realnost pogođenih područja – stekla sam svest o ogromnoj važnosti građanskih inicijativa u sredinama u kojim pravni sistem ne pruža adekvatnu zaštitu.

Obogaćena ovim iskustvom, šta misliš da možeš doprineti lokalnoj zajednici? Da li nam možeš dati primere građanskih inicijativa koje mogu biti realizovane u Srbiji na lokalnom nivou?

D. Ovo iskustvo mi je pružilo mnogo ideja čija su ostvarenja planirana nakon realizacije moje inicijative o kojima ću pričati nešto kasnije. Ovom prilikom želela bih detaljno objasniti projekat koji sam planiala pre odlaska u Francusku: ,,Hodajte pravo za vaše zeleno pravo.’’ U saradnji sa Francuskim Institutom u Nišu, organizovaću socio-edukativne radionice koje će obuhvatiti sledeće teme: učešće i angažman mladih u građanskim inicijativama, uvod u participativnu demokratiju i tri vrednosti zelene demokratije (solidarnost, pacifizam, životna sredina); međunarodni okvir: evolucija od Protokola u Kjotou do Konferencije COP21. Radionice će biti interaktivne, upotrebiću sve metode i znanja koje sam stekla tokom seminara, projekata, konferencija tokom svog angažovanja. Nakon edukativnih sesija, svaki učesnik će biti ohrabren da iskoristi svoja znanja i veštine tokom časova građanskog vaspitanja u svojim školama. Druga etapa projekta biće diskusija za okruglim stolom. Aktivisti, profesori građanskog vaspitanja u srednjim školama, profesori sa Pravnog Fakulteta, predstavnici lokalnih vlasti, kao i učenici biće pozvani da daju svoje mišljenje na temu ,,Ljudska prava pod izazovom klimatskih promena, svetski trendovi i lokalna perspektiva.’’ Jednako, izložba fotografija koje će učenici sačiniti nakon pomenutih aktivnosti biće organizovana, fotografije koje učesnici asociraju sa tretiranim temama. Poslednja aktivnost će biti šetnja pod nazivom ,,Hodajte pravo za vaše zeleno pravo,’’ šetnja od nacionalnog parka Tri pesnice do centra grada kako bi se privukla pažnja lokalnog stanovništva i promovisao društveni aktivizam.
T. Jedna od najvažnijih stvari koje sam naučila tokom ovog programa je ogromna moć koju poseduje razmena znanja. Ja sam bila izabrana kao jedna od 80 učesnika, jedna od dve devojke iz Srbije koje su imale sreću da se okoriste kolektivnim znanjem mladih boraca za ljudska prava i životnu sredinu iz celog sveta, i sada osećam obavezu da to što sam naučila prenesem svojim vršnjacima ovde u Beogradu. Nadam se da ću prenošemjem svog iskustva stečenog tokom ovih deset dana, i navođenjem primera građanskih inicijativa za koje sam čula, uspeti da otvorim dijalog o klimatskim promenama u svom okruženju. Na taj način želim, sa jedne strane, da ih obrazujem, a sa druge da i se i sama poslužim njihovim znanjem, kreativnošću i različitim pogledom na svet.

Kako se približava 21 konfeencija o klimi (COP 21) decembra, koje je tvoje mišljenje o ulozi civilnog društva u borbi protiv klimatskih promena ?

D. Na lokalnom nivou u jugoistočnoj Srbiji, slučajevi konformizma i letargije u sferi civilnog sektora nisu retkost, te struje misli poput « političari, oni čija je profesija bavljenje javnim stvarima su odgovorni za rešavanje problema koji se tiču životne sredine » U stvarnosti, upravo su građanske inicijative motori pokretači razvoja društva. Tokom programa LabCitoyen 2015, učesnici su pokazali izvanredne primere građanskih inicijativa koji dokazuju da je, dajući primer drugima, moguće promeniti svakodnevnu realnost. Primeri su jednostavni, ali efikasni: učesnica iz Rusije čija je ideja bila da je moguće povećati korišćenje bicikla u Moskvi, pokazala je primer svojom inicijativom i tako uspela povećati korišćenje ovog prevoznog sredstva. Primeri akcija započetih na društvenim mrežama iz Kine i Tunisa mogu se implementirati i u Srbiji.
T. Zadatak koji je organizacija COP-a 21 preuzela na sebe je postizanje jedinstvenog dogovora između više od 190 zemalja. Ne bih da dovodim u sumnju sposobnosti pregovarača,  tim pre što smo sa nekoliko njih i razgovarali tokom programa, ali taj cilj neće biti lako postići. Iako građani nemaju priliku da direktno učestvuju u donošenju odluka tokom COP-a, imamo pravo i obavezu da se borimo za svoje interese svim sredstvima koja su nam dostupna, da iskoristimo svoje glasove, da se organizujemo u građanskim inicijativama, a najviše da učestvujemo u demokratskom procesu donošenja odluka.

Journal LabCitoyen 2015 >>>

TV Zona Plus >>>